Pretplati se
Opusti se!

A kako se vi borite sa stresom

Opusti se!

Jedan sasvim običan dan u životu novinarke

“Mersi, isprintaj mi ono za ujutro”.

“Mersi, onda u subotu u 12, jel’ može”.

“Možeš li samo pogledati ovaj tekst”.

“Uzmi mi i pavlaku usput”.

“Mersi, jesi li završila onaj tekst”.

“Hajde, samo pokupi iz apoteke onaj lijek, začas ćeš ti to”.

“Napiši mi, molim te, samo tri rečenice i to je to”.

AAAAAAAA!

Dobro, dobro, nije uvijek ovako. Ima dana kad je zatišje i plovimo mirnim vodama obaveza. I to je život. Jedan dan te malo poštedi, da predahneš, a onda nastupa sva sila malih i onih većih zadataka, pa ti, majčin sine, vidi kako ćeš. Mene opušta vožnja. Tamo sam sama sa sobom, vodim ugodni dijalog, nekad i naglas, što ponekad dovede do smiješnih situacija, ako je prozor otvoren, a ja čekam zeleno svjetlo na semaforu. Šta ću, sama se sa sobom najbolje ispričam, ko će me shvatiti ako neću sama sebe? Ja i ja smo na “ti” već odavno i ti trenuci preslušavanja unutrašnjeg stanja služe baš za opuštanje. “Samo opušteno, Mersi”, bodrim se polušapatom i, majke mi, djeluje.

Svako ima svoju “nišu” u kojoj uključi zamišljeni punjač, pa napuni baterije koje su odavno “u crvenom”. Meni je to vožnja tokom koje se ispričamo ja i ja, pa onda pustim muziku i ispjevam se do mile volje – sebi sam najbolja subjektivna publika, pa mi nema ko prigovoriti o glasu i promašenim tonovima.


Ima ona pjesma Tutti Frutti Banda – “Opusti se i uživaj”. E, ta najbolje opisuje moje vožnje kući s posla ili bilo gdje drugo. Jer, ako se sama ne opustim, bogme nema toga ko će se prihvatiti tog teškog zadatka. I da pišem ono pismo iz prošlosti svojem budućem “ja”, fino bih mu rekla: “Draga Mersi, samo opušteno, sve se može stići, samo nek si nam ti dobro i zdravo. I sebi i drugima”.